Kada me je prijateljica @zaklina_ps pozvala na promociju knjige Vanje Petrović „Terapija pisanjem“, od knjige sam, čuvši joj naslov, očekivala nešto sasvim drugo u odnosu na ono što sam dobila. Pretpostavila sam da knjiga teorijski slovi o onome što naslovom sugeriše, a što je pojava u koju duboko verujem – da pisanje ima terapeutsku moć, i da se, uostalom, i za čitanje može reći isto. Već na promociji sam shvatila, a kasnije pročitavši kupljenu knjigu, u to se i uverila, da njen sadržaj sa mojom pretpostavkom nema nimalo ili ipak ima malo veze. Nema, jer knjiga nije „teorijska“; ona je, naime, terapija pisanjem zaista, ali na delu!
Zbirku priča, preciznije, „mozaik u kalendaru od 13 priča“ autorka posvećuje svom ocu koji je „na nekom boljem mestu“. Traumatično iskustvo susreta sa smrću bliskog bića izlilo se u potrebu za pisanjem kao stvaranjem i rađanjem, čuvanjem od zaborava.
Svaka je priča vezana za određeni kalendarski mesec. Januarski su ispiti sazrevanja, februarske promene, martovsko filozofiranje, aprilski gubitak, majsko raskuvavanje, junsko rađanje, varijacije su julske, poslovi avgustovski, septembarski je porođaj, oktobarsko zaposlenje, komunalci su novembarski, a renoviranje decembarsko. Trinaesti mesec? On je nešto između lišća i drveća, zalutao iz koptskog kalendara. Magija broja trinaest u „duhovnom smislu govori o promenama, obnovi i transformaciji.“
Upravo „shvatajući da se drugi deo života kod inteligentnog čoveka sastoji u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života,“ autorka je htela da nam pokloni i trinaestu priču.
Svaka je od njih ulovljeni trenutak nekog dela životnog toka, čestog i mogućeg, otvorenog za razumevanje, saosećanje i prepoznavanje. Vanja ih prolazi perom, pripisujući ih različitim junakinjama, ali utisak je da su sve lične, dogođene pa na papir stavljene da bi se ponovo proživele, posložile, neko iskustvo prenele, i ono što je najdirljivije – da bi se uobličile u motivacionu poruku drugome čiji se pogled preko istog pera sretne. A takvih može biti mnogo.
