Ponekad mi dođe da napišem blog o cveću, mirisu proleća, tišini meditacije i o tome kako je sve divno, nežno i u balansu. Opušteno vozim ka Paliću, dok mi vetar mrsi kosu, a u sledećem trenutku perifernim vidom uočavam crveni (mj)Audi koji me seče u saobraćaju. Tada mi izleti, kao iz praćke: – Ko ti…
Svet je prepun buke. Različite informacije dolaze sa svih strana, svet je podeljen, netolerancija raste, nasilje je svakodnevica, ljudi su preplavljeni stresom, a opet, u tom haosu, osećamo se prazno. Svi živeći u toj napetosti, čekamo trenutak kada ćemo popustiti, kada više nećemo moći da izdržimo, kada ćemo stati i reći: „Ne mogu više“. I…
Zamislite da živimo u zemlji u kojoj nema podela ni u kakvom smislu, gde nema svađa ni oko čega, čak i onda kada ne delimo iste poglede na svet, jednake ideje. Gde na ulicama, u prodavnicama, bankama, radnim mestima, školama, fakultetima, dispanzerima, bolnicama, šalterima i u gradskom prevozu vidimo nasmejana lica, lepo vaspitane ljude, koji…
Sedim sa drugaricama u kafiću na već tradicionalnoj šoljici razgovora, smeha, opuštanja i čaja u šest. Teme su razne i inspirativne, posebno zato što za nas tri predstavljaju oazu dobrih energija. Gledam ih, dok me genijalna prijateljica zadirkuje opaskom: „Pogledaj joj književni izraz lica, već piše umesto da razgovara sa nama.“ Smejem im se i…
