Iskrenost je lepa u svojoj nesavršenosti. Sećam se dr Šona Marfija, briljantnog lekara sa autizmom, koji svojom nevinošću i iskrenošću menja svet oko sebe. On, poput Foresta Gampa, pokazuje da istina ne mora biti ukrašena, da ne mora biti sofisticirana da bi bila moćna. Forest, sa svojom jednostavnošću i naivnošću, menja živote svojim iskrenim postupcima, baš kao i Šon, koji ne zna kako da sakrije svoja osećanja. U jednoj od epizoda serije „Dobri doktor” na pitanje svog nadređenog, dr Melendeza, iskreno odgovara
– Šone, zašto kasnite?
– Zakasnio sam jer sam… vodio ljubav sa devojkom.
U prvom trenutku ljudi su zatečeni zbog Šonovog previše iskrenog i direktnog odgovora. Bez uvijanja, on je zaista fascinantan i složen lik, koji nosi snažnu poruku o snazi iskrenosti, autentičnosti i borbi sa sopstvenim izazovima. Njegova iskrenost je ponekad neprilagođena, ali istovremeno neverovatno osvežavajuća i razoružavajuća. Što bi Forest Gump sa velikom iskrenošću rekao:
– Ja nisam pametan čovek, ali znam šta ljubav jeste.
Njegova iskrenost, iako ponekad naivna, uvek dolazi iz dobrog srca, što ga čini nezaboravnim i voljenim likom. Jedan od najsmešnijih iskrenih odgovora u filmu je kada odgovara na pitanje šta je uradio tokom vojne službe:
– Samo sam radio ono što ste mi rekli, kapetane. Samo sam radio ono što ste mi rekli.
To je jedan od trenutaka kada njegova naivnost, iskrenost i doslovna priroda čine situaciju komičnom. Obojica imaju sličan način gledanja na svet. Ne igraju društvene igre i ne prikrivaju svoja osećanja, što ih čini nespretno iskrenima, ali istovremeno i izuzetno autentičnim. Oni nam govore da svet postaje bolji kada se ophodimo prema njemu sa čistom namerom. Njihova iskrenost nije samo moralna vrednost, ona stvara mostove između nas i drugih, čak i kada nas svet možda ne razume odmah. To je ključ za istinske promene i ličnu slobodu.
Volim nenameštene krevete. Pijane ljude koji plaču i u tom trenutku ne mogu ništa osim da budu iskreni. Izgubljeni pogled u očima ljudi kada shvate da su zaljubljeni. Volim način na koji ljudi gledaju tek kad se probude i ne znaju gde su. Volim kad ljudi zatvore svoje oči i odlutaju negde u oblake. Zaljubljujem se u ljude i njihove iskrene momente stalno. Zaljubljujem se u njihove padove, razmazanu šminku i sanjarenja. Iskrenost je prelepa da bi mogla da stane u reči. Volim te „male“ trenutke.
Iako neurotična, u smislu da izaziva nesigurnost, zbunjenost ili nelagodnost kod ljudi, iskrenost nije bezobrazluk. Nikada ne smemo žuriti da povredimo druge. Istina treba da bude pažljiva, sa merom, bez vređanja. Jer prava snaga iskrenosti leži u tome da ne povredi, već da poveže. Istinska iskrenost je u tome da budemo verni sebi, u svim svojim padovima i usponima. Moj pogled na iskrenost je duboko emotivan. Poetičan je i pokazuje njenu pravu lepotu, koja se ne može sakriti, koju ne kontrolišemo. Najčistija je u momentima ranjivosti, kada osvetljava ljudsku dušu. Sposobnost da se zaljubimo u te „momente“ iskrenosti, u sve te nesavršene, ali iskrene izraze emocija, odražava duboku saosećajnost i osetljivost prema ljudima. To je ta čista, neiskrivljena emocija koju često zaboravljamo zbog svakodnevnog života, ali koja je najlepša kada je ne očekujemo. Ona je poput osvežavajuće kapi kiše koja pada na isušeno tlo. Lekovita i oslobađajuća, daje nam snagu da budemo autentični.
Najlepša je kada je iskrena u svojoj suštini, a ne u svojoj oštrini. Ne razumem izraz „surova iskrenost”, to je kao da stavljam „kandže maslačcima“. Treba da bude sa merom, bez vređanja. Lepota istine je u tome što ona ne mora biti gruba da bi bila snažna. Divna je u svojoj bliskosti, u pažnji koju daje, u trenutku kada se pojavi ogoljena. Najlepša je nežna, sa taktom. Taktičnost je veština da nekome nešto dokažete, a da ga ne napravite budalom ili neprijateljem. Lepa je upućena s pažnjom i ljubavlju, kao trenuci kada smo stvarni. Nije nevaspitanje, već hrabrost da budeš onaj ko jesi, u svim svojim padovima i usponima. I baš u toj tački nalazimo snagu da stvaramo pravu povezanost sa svetom oko nas.
